Berba

Nov 20, 2017 od     Nema komentara    Objavljeno u: Aktualno, Bez kategorije, Osobni dojmovi

Živom čoveku se sega dogodi…

        Negde 70.-tih let pasanega stoljeća kada sam još hodil va niži razredi osnovne škole za jedan 1.Maj je moja familija i familija mojega barbe šla na izlet va Šibenik. Razgledali smo Šibenik,a kako je moj barba volel fotoaparate slikal nas je po celemu gradu. Čini mi se da je tada imel fotoaparat marke „Yaschica“ za kega je govoril da je to najbolji fotoaparat. Tako smo ja i moja kujina koja je neč stareja od mene pozirali po gradu kako bimo imeli slik za uspomenu kada budemo veći. Naš barba je va stile poznateh fotografi zauzimal razne poze kako bi nas čin boje slikal, pa je tako pul katedrale legal na škalini da nas slika sa žablje perspektive. Drugi dana smo šli na slapove Krke te smo i tamo obavili set snimanja.

     Kad smo prišli doma čekali smo da vidimo slike no dani su pasevali  a slik ni mojega barbe ni bilo videt. Nakon ča je prišlo već i leto videli smo tetu ka se je nasmela kada smo ju pitali za slike i rekla nam da je moj barba pozabil znet  plastični poklopac sa fotoaparata tako da su se slike bile crne.

     Pasala su leta te smo sada ja i moja kujina već pasali pola stoljeća života, a moj barba Ezio se je preselil nekamo na nebo i ja saki put kad zagrmi i vidin strelu na nebu  pogledam va nebo aš pomislim da me moj barba morda slika z nebeske perspektive. Samo da i ovaj put ne pozabi znet poklopac od fotoaparata.

Za klub Zamet dostavlja Skok Silvio

Nema komentara. Budi prvi!

Ostavite Vaš komentar!

Napomena: polja označena zvjezdicom (*) su obvezna.