Greh
Lepi jubavni greh
Bože zgrešil san. Ti si rekal ljubi bližnjega svojga kot samega sebe, a ja te nisan poslušal aš san svoju dragu jubil više od sebe.
Misel san da je to lepi greh, aš san bil srećan kot da san na sedmen nebe se dok jednega dana moja jubav ni odletela ća kot kakov nebeski meteor. Šla je ća va trene kot kakova nebeska zvezda padalica ka leti tako brzo da ju ne arivamo ni videt, a kamo poželet kakovu želju.
Tek kada san ju zgubil onda mi je moj greh pokazal svoj pravi obraz tako da je mane ostala samo tuga i bol. Vreme paseva ma tuga i bol ne pasevaju. Sako toliko se samo nekamo skriju pa ih neko vreme ni , a onda opet dojdu.
O Bože zač nas greh tako lepo privuče k sebe. S početka su se roze i fiori, a potle vidimo ča znači grešit. Ma onda je već kasno.
O Bože da san ju manje volel bi mi onda lagje bilo, bi me onda srce manje bolelo? To neću nikada znat.
Za klub Zamet dostavlja Skok Silvio
Nema komentara. Budi prvi!
Ostavite Vaš komentar!
Napomena: polja označena zvjezdicom (*) su obvezna.