Doživljaj iz mladosti
Dok našoj Baki mali patuljci sakrivaju sitnice i poigravaju se s njom, ja ću vam ispričati što se meni desilo i to kad sam bila mlada. Imala sam najbolju prijateljicu s kojom sam se družila dugo godina pa smo i ukus u modi imale sličan. Tako smo kupile iste mantile ne znajući jedna za drugu. Razlika je bila samo u brojevima:moj br. 50 a njen 42.
Jednom,kad je ona odlazila na godišnji odmor, nakon zajedničkog ručka,željela sam ju ispratiti na vlak. Obukle smo „svoje“ mantile i otišle na željezničku stanicu. Čekajući vlak, naišao je naš zajednički poznanik, prišao nam je na čas i nama se učinilo da nas nekako neobično gleda. Bilo nam je to malo čudno ali… Vlak je stigao i mi smo se rastale.
Drugo jutro, krenula sam na posao, ali nije bilo mojih ključeva od stana i kancelarije. Došla sam na posao malo ljuta i nervozna. Zatim sam otišla u grad obaviti nešto poslovno i vraćajući se, primijetila sam da su mi rukavi na mantilu nekako kratki.
U kancelariji sam upitala mlađu kolegicu što ona misli što se to desilo s mojim rukavima? Ona se nasmiješila i rekla: “Pa i jutros su vam bili kratki ali vam nisam ništa rekla jer ste bili ljuti.“
U to je zazvonio telefon i javila se moja prijateljica riječima: “Da znaš što mi je rekao brat kad me je dočekao na stanici: „Sad idemo u prvi dućan da ti kupim pristojan mantil. Ne možeš ići po gradu u tom ogromnom mantilu“
Tako su i moji ključevi otišli na godišnji odmor, a ja sam ih strpljivo čekala.
1 Komentar + Dodajte komentar
Ostavite Vaš komentar!
Napomena: polja označena zvjezdicom (*) su obvezna.
vrlo lijepa priča lijep pozdrav .