Čupava
Kratka priča o jednoj mački lutalici sa Zameta… Zovu me „Čupava“ zato što imam dugu dlaku koju stalno uređujem pa mi je uvijek čista iako sam lutalica i spavam posvuda. Najčešće boravim oko nebodera u ul. Braće Fućak 3 i to zato što tamo dobivam hranu od jedne žene iz nebodera. No to i nije dosta tako da po danu gnjavim i susjede koji stanuju preko ceste, a koji imaju svoje mačke. Kako im ne bi došla dosađivati u njihovo dvorište da me se „riješe“ donesu mi preko ceste malo kroketa od njihovih mačaka.
Hvala im kao i ženi iz nebodera, jer da njih nema bila bih na dijeti. Ljudi me znaju vidjeti po trotoarima te se pustim malo maziti od onih koji mi se čine dobrim. Ali ipak bih voljela da mi daju i pokoji mačji kroket kako bih dodatno zasitila želudac.
Inače malo ljudi zna da sam pred četiri godine imala tešku nesreću kada me je udario automobil. Krvi je bilo na sve strane. Tom prilikom sam izgubila mladunce koje sam nosila u sebi. Bila sam kao mrtva te su ljudi zvali šintare da me pokupe sa ceste. Kada je došao šintar dogodilo se je čudo i ja sam na neobjašnjiv način skočila na noge pred zaprepaštenim ljudima koji su se okupili oko mene i utekla u zelenilo. I nije me bilo više od dva mjeseca, jer sam se skrivala i patila od bolova.
Kada sam se na svom starom mjestu pojavila nakon toliko vremena oni koji me znaju bili su u čudu otkuda sam uskrsnula. Ah kada bih znala njihov jezik da im mogu to ispričati. Bila sam mršava, ali sam se do danas dobro odebljala tako da ni ne ličim na sirote izgladnjele mačke sa ceste.
Ah da skoro sam zaboravila da su me u jednoj akciji iz neke udruge i sterilizirali tako da sam trenutno hvala dobrim ljudima i dragome Bogu dobro.
No kada me budete u vašim šetnjama vidjeli po cesti rado ću od vas uzeti mačji kroket i glasno vam zahvaliti.
1 Komentar + Dodajte komentar
Ostavite Vaš komentar!
Napomena: polja označena zvjezdicom (*) su obvezna.
Lijepa pricica. A ja u zadnje vrijeme ne pisem puno o mackama ali ih zato puuuno slikam…
Pozdrav, Ranka