Koko i Kokolo
Nisam planirala da će se naša obitelj povećati za još dva člana, ali toliko su dragi da sam ih morala “prigrliti”.
To su dvije prekrasne ninfe-papigice Koko i Kokolo. Brzo smo se sprijateljili i bez njih dom bi bio prazan.
Ovih dana stalno se družimo, jer sam bolesna.
Pričam s njima, oni mi odgovaraju. Gledam kako se igraju, penju i spuštaju po svojim ljestvama, odlaze na ljuljačku… Kad žele van iz krletke sve su glasniji i glasniji. Onda svakom otvorim njegova vratašca na koja izlaze i ulaze u svoj dom. Odlete par krugova po sobi, pa Koko sleti na moje rame, a Kokolu je draža glava. Umiljati su i vole se maziti.
Naravno, treba i brinuti o njima. Krletku treba čistiti svakodnevno, kao i mijenjati vodu. Hrane se mješavinom sjemenki, povrćem i nešto manje voćem. Koko voli i komad kruha, a nijedan ne voli mrkvu.
Unuci su ih odmah došli upoznati, te su se i s njima sprijateljili.
Polako pada noć, pokrivam krletku i moji ljubimci idu na počinak da bi skupili energiju za sutrašnje aktivnosti.
Enza Vaccaro
Nema komentara. Budi prvi!
Ostavite Vaš komentar!
Napomena: polja označena zvjezdicom (*) su obvezna.