Sudbo kleta

Nov 24, 2017 od urednistvo    Nema komentara    Objavljeno u: Aktualno, Osobni dojmovi

Koliko put smo rekli: „Sudbina je tako htjela?“

     Prišla si va moj život naglo kot kakov letnji neverin i zajedno si me zaštrigala. Čim sam te prvi put videl zajedno sam se zaljubil vate. Da si pitala da ti prnesen kakovu zvezdicu s neba bil bi ti prnesal sve zvezde z neba koliko san te volel.

     Naša jubav je i bila kot kakov letnji neverin. Bili smo malo skupa, pa smo se malo rastali, pa smo opet malo bili skupa, pa smo se opet malo rastali, a kad smo se konačno zbližili i gledali va vedru budućnost , prišla je Ona, Sudba kleta ka nas je rastavila. O Sudbo kleta zač baš nas?  Kako si baš nas našla?

     Od kad si ti Sudbo kleta zamešala svoji prsti va našu jubav nje već ni aš je moja jubav šla ća po nekeh svojeh puti, a ja sada po svete navigan sam i zgubjen kot kakov stari napušćeni brod kega more nosi semo- tamo dok se jednega dana ne nasuče na kakovu grotu i potopi. Plovin kot pravi „Prokjeti Holandez“ onisti zakjeti brod z Wagnerove opere.

     No znaj Sudbo kleta kad te najden da će ti to bit zadnja nemotarija ku si nekemu storila aš ću ti z vraton zavit kot guske.

     Noć je, a na nebe vidin mesec. O meseče ti noćni putniče ki sam ploviš po nebu  kot i ja molin te da ako na svom putu nege vidiš moju dragu da joj šapneš na uho dok spi i sanje  da je ja volim još kot i prvega dana kada me je onako lepo zaštrigala i da ne moren bez nje moje Snežne kraljice jedine moje večne jubavi.

Za klub Zamet, Skok Silvio

Ostavite Vaš komentar!

Napomena: polja označena zvjezdicom (*) su obvezna.